Sadnja voćaka u jesen daje sadnicama vremenski period od dva do tri meseca da se prime, tj. da se ostvari funkcionalna veza između korenovog sistema i podloge, a sve to u vreme kada je vlažnost zemljišta optimalna. Sadnice posađene u jesen napreduju znatno brže od onih posađenih u proleće. Njih u proleće ne treba zalivati što u velikoj meri smanjuje ulog rada za zasnivanje voćnjaka. Na kraju prve vegetacije voćke posađene u jesen su i do 50% razvijenije nego one posađene u proleće. U jesen je izbor sadnog materijala puno bolji, kako po sortimentu, tako i po kvalitetu, jer se uvek prvo proda ono najkvalitetnije.

Sadnju voćaka najbolje je obaviti u jesen, jer preseci žila brže kalusiraju, sadnice su bolje obezbeđene vodom i brže i bolje se primaju. Zimi se sadnja može obaviti ako vremenske prilike dozvole i zemljište nije smrznuto,a prolećnu sadnju je najbolje obaviti što ranije.

Pred sadnju sadnice treba pripremiti tako što se, ako postoje povređene i sasušene žile skrate do zdravog dela a sve duže žile skrate na 15-20 cm.
Ukoliko je zemljište dobro pripremljeno (orano ili podrivano ), kopaju se rupe 40 x 40 cm a ukoliko se vrši đubrenje u rupu kopaju se rupe 60 x 60 cm. Ako se vrši sadnja na nepripremljenom zemljištu (ledini) kopaju se rupe 80 x 60 cm.

Đubrenje u rupu se obavlja tako što se na dno rupe stavi zgorelo stajsko đubrivo (2 -3 lopate ) koje se zatim zagrne sa zemljom kako žile ne bi došle u direktan kontakt sa đubrivom.